Anksioznost

ANKSIOZNOST - definicija

Anksioznost je hronično stanje strepnje, osećanja koje ima karakter neugodnog isčekivanja,predosećanja i neizvesnosti.Sindrom anksioznosti počeo je da se prepoznaje kao pojedinačna bolest  relativno kasno,krajem XIX veka. Prvi opisinaučnih istraživanja sadrže više deskripcije telesno/somato-vegetativnihsimpotoma nego psiholoških, a ti somatski znaci se nisu mogli objasnititelesnom bolešću već uticajima prenadraženog nervnog sistema,stresa i zamora. Svismo u određenom periodu života osetili nelagodu,strah,uznemirenost i napetost,kojaje u izvesnim situacijama poželjna i korisna,jer omogućava pojedincu da savladaživotne izazove i dovodi do razvoja ličnosti. S druge strane anksioznost kojapo svom intenzitetu ili trajanju onesposobljuje i bitno umanjuje kvalitetživota, predstavlja predmet interesovanja modernog društva.

UZROCI - etiologija

Sadejstvo bioloških,psiholoških ipsihosocijalnih činilaca u nastanku anksioznih poremećaja različito je,kako zarazne poremećaje, tako i za svakog pojedinca. Genetska predispozicija ,odnosnonasleđe potvrđuje ulogu u etiologiji nastanka anksioznog poremećaja.Biohemijski faktori, sniženje u neurotransmiji 5-HT i GABA,kao i povećanje utransmisiji NA i DA predstavljaju jednu od hemijskih korelati ovih oboljenja. Zatimdugo izlaganje stresnim situacijama i dugotrajno akumuliranje stresa , čestoprethode i razvoju paničnih napada i fobičnih poremećaja. Takođe krucijalni sufaktori iz okruženja u detinjstvu,odnosno,roditeljstvo. Negativni doživljaji izdetinjstva koji su nam se utisnuli u ličnost ograničavaju nas, ometaju razvoj inaše veze i odnose.S druge strane deca koja su bila prezaštićena od straneroditelja takođe imaju predispoziciju za kasniji razvoj  nastanka anksioznosti.

SIMPTOMI

Anksiozni sindrom se ispoljava brojnimpsihološkim simptomima, kao što su: konstantna zabrinutost oko svakodnevnih radnji , neprekidno predviđanjei očekivanje nepovoljnih događaja, pad energije i smanjena koncentracija zaobavljanje uobičajenih aktivnosti, zatvaranje u sebe, samoizolacija,distanciranje bliskih ljud. Sa druge strane prisutni su i brojni telesnisimptomi, na primer: lupanje i ubrzan rad srca, znojenje, napetost mišića ,kratak dah, osecaj stezanja u grudima i gušenje.

FAKTORI RIZIKA

TRAUMA

Deca i odrasli koji su proživeli neki stresnidogađaj( silovanje,zlostavljanje, zanemarivanje deta od strane roditelja, smrtbliske osobe,bolest,saobraćajna nezgoda) imaju veći rizik od nastankaanksioznog poremećaja;

GENETSKI FAKTORI

nasledna predispozicija povećava rizik za nastanak anksioznogstanja;

ODSUSTVO EMOCIJOLNALNE INTELIGENCIJE

emocije su putokazi, te je važno da umemo da ih „pročitamo“ štanam poručuju,ukoliko ih sabotiramo i gušimo ili sa druge strane previše analiziramoi ulazimo u dubiozu mogu takođe dovesti do nelagodnosti i nemira;

DROGA I ALKOHOL

masovno korišćenje i zloupotreba može izazvati i pogoršatianksioznost;

DRUGI MENTALNI POREMEĆAJI

anksioznost se javlaj kaosimptom drugih bolesti,kao na primer tokom depresije;

‍

PODELA ANSIOZNIH POREMEĆAJA

GENERALIZOVANI ANKSIOZNI POREMEĆAJ(F41)

Generalizovani anksiozni poremećajkarakteriše  perzistentna anksioznost izabrinutost, koja nije povezana sa spoljašnjim okolnostima, već je u pitanjuisključivo  “lebdeći” strah. Pacijentnije u mogućnosti da kontroliše emocije, zbog prevelike količine straha izabrinutosti, sto traje nedeljama, pa čak i mesecima, i bitno utiče na kvalitetživota i svakodnevno funkcionisanje.

GAP je najviše zastupljen među anksioznim poremećajima, etiologija mu najčešće nije poznata i teško se otkriva sam uzrok. Oko 2/3pacijenata su žene. Najčešće se sreće kod razvedenih osoba i udovaca/udovica,domaćica i nezaposlenih lica, zatim u urbanoj sredini, gde je tempo života značajnoubrzan.  

Intenzitet simptoma varira u toku dana, madau večernjim satima pred spavanje mogu biti izreženi i izazvati nesanicu, stododatno utiče na kvalitet života i obavljanje svakodnevnih aktivnosti narednogdana.

Poremećaj ako se ne leči, može poprimiti hroničantok. Oko 25% osoba sa GAP razvije panični poremećaj.

OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMEĆAJ (F42)

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)jevrsta neuroze,spada u anksiozne pormeća, i glavne karakteristike suponavljajuće prisilne misli i prisilne radnje, koje su neprijatnog sadržaja,protiv njihove volje se dešavaju i osoba ih doživljava kao vlastite. Ono štoOKP razlikuje od drugih anksioznih poremećaja jeste činjenica da su strahovipovezani sa ponavljajućim,neželjenim i nametljivim neprijatnim mislima –opsesijama i  kompulzivnim radnjama.

Moguća su tri klinička oblika:

1.    Prisustvo samo prislnih misli;

2.    Prisustvo samo kompulzivnihradnji;

3.    Prisustvo i prisilnih misli iradnji – sreće se kod 80% pacijenata

Kako bismo upotpunosti razumeli OKP treba darazgraničimo od uobičajenog straha i zabrinutosti. Tako na primer,  neko može pomisliti kako nije isključiošporet ili peglu ili je ostavio stan otključan, iako negde u sebi ta osoba znada je to uradila, ali kako bih umirila svoje misli, mora da se vrati i proverida li je ta radnja odrađena. Vrlo često se taj određeni broj ponavljanja sveviše i više ponavlja,a u pozadini ovoga je nerealna ideja pacijenta da će nataj način „sprečiti“  katastrofu. Upraksi se najčešće sreću opsesije u vezi sa: zarazama i čistćom, detaljima isimetrijom,smrću,gubitkom kontrole,seksualnim i agresivnim sadržajem

Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza:

Dijagnoza se postavlja na osnovu prisustvaopsesivnih misli ili/i kompulzivnih radnji, koje su izvor patnji i nemogućnostipacijenta da obavlja svakodnevna aktivnosti.

OKP treba razlikoavti od mentalnihporemećaja kao što su:

·      Šizofrenija

·      Depresivni poremećaj

·      Turetov sindrom

PANIČNI POREMEĆAJ (F41)

Panični poremećajkarakterišu učestali napadi panike,udruženi sa konstantnom brigom da li će setaj napad ponoviti opet i u kom trenutku,uz izbegavanje aktivnosti koje mogu daizazovu napad.

Učestalostpaničnog poremećaja je 2 do 4% u opštoj populaciji u nekom periodu života.Dvostruko je češći kod osoba ženskog pola. Javlja se u kasnoj adolescenciji iranom odraslom dobu.  

Paničniporemećaj se manifestuje:

·      Ponavljajućim,nepredvidivimpaničnim atacima,koji predstavljaju specifičan tip anksioznosti, praćen različitimfizičkim simptomima,kao što su ubrazan rad srca ili lupanje srca,tremor,drhtavica,osećajnedostatka vazduha,znojenje,sušenje usta,bol ili nelagodnost u grudima;

·      Pacijenti osećaju snažan i veomaintenzivan strah ili nelagodnost između paničnih napada;

·      skoro uvek je udružen sekundarnistrah od smrti,gubitka kontrole i razuma;

·      polovina pacijenata razvijaagrofobično ponašanje-izbegavaju mesta i stanja za koje misle da supotencijalni uzrok napada, plašeći se ishoda situacije i da li će ih okruženje razumetii prihvatiti njihovo trenutno stanje;

Osobakoja ima  panične napade nije psihičkibolesnik,niti duševni,već ima određen problem, sa kojim trenutno ne ume ili nemože da se nosi.

Paničninapad se javlja iznenada i naglo,obično traje 10 do 30 minuta,s tim da vrhunacdoseže u prvih 5 do 10 minuta. Pacijenti se obično odmah javljaju lekaru,jer sutelesni simptomi veoma izreženi i najčešće misle da je fizička bolest  bolest u pitanju,kao na primer infarktsrca,šlog, odnsno sve zavisi koji je telesni simptom najizraženiji. Dužnostlekara je da uzme precizne anamnestičke podatke, izvrši fizikalnipregled,napravi EKG i proveri hormone štitne žlezde. Ako je prisutno odsustvopatoloških elemenata, odnosno bolesti, bitno je da dijagnostikuje panični napadi daje uput za psihologa i/ili psihijatra. Ali najvažnije da se pacijentu pružiadekvatna pomoć i da se blagovremeno vrati u svoju svakodnevnu rutinu korak pokorak.

Paničniporemećaj trebalo bi razlikovati od telesnih bolesti kao što suendokrinološke(hormonske bolesti),kardiloške,plućne ili neurološke.

POST TRAUMATSKI STRESNI POREMEĆAJ(F43)

Posttraumatskistresni poremećaj predstavlja anksiozni poremećaj i javlja se kao odložena iliprodužena reakcija na stresni događaj,kao što su na primer prirodnekatastrofe,izloženost torturi,silovanjuratna zbivanja,terorizam, i uključujeintenzivan strah,uplašenost i bespomoćnost. Osoba ne mora nužno preživetiopasan događaj da bi obolela . Takođe,iznenadna neočekivana smrt drage osobemože uzrokovati pormećaj.

Rizik zarazvoj PTSP nakon stresnog događaja je za muškarce oko 8 % a za žene oko 20%.

Kliničkaslika i simptomi su mogući odmah nakon stresnog događaja,nekoliko nedeljakasnije ili čak nekoliko godina.

               Simptomi ponovnogpreživljavanja stresnog događaja(flešbekovi)      

a)    Pacijent se oseća ili ponaša kaoda se događaj trenutno dešava(kroz osećanje ponovnog preživljavanja trauma,iluzije,halucinacije),navrlo živopisan i uznemirujući način;

b)     Prisutne dnevne fantazije,snovi i noćne more;

c)     Intenzivna neprijatnost prilikomizlaganja unutrašnjim ili spoljašnjim nadražajima

                Simptomi izbegavanja događajaili okolnosti u vezi sa traumom                                                

a)    Napori da se izbegnumisli,osećanja ili razgovori u vezi sa traumom

b)    Emocionalna apatija,osećajtuposti,prekinuta konekcija sa emocijama

c)     Osećaj otuđenosti

                  Simptomi preteraneuzbuđenosti(hipersenzitivnosti):

a)    Poteškoće sa spavanjem

b)    Razdražljivost

c)     Teskoće sa konecentracijom

Detaljnaprocena i analiza psihijatra zajedno sa psihoterapeutom odlučuje o vrstiterpije, da li moguće lečenje samo psihoterpijom ili se uključuje imedikamentna terapija.

SOCIJALNA ANKSIZNOST

Stanjekoje predstavlja vid bojaznosti,zabrinutosti, nespokojstva i/ilinervoze,odnosno izbegavanja kontakta sa drugim ljudima. Ovaj anksiozniporemećaj se javlja kao preteran i iracionalan starh prilikom iznošenjamišljenja u manjim grupama, razgovor sa ljudima koje ne poznaju,javninastupi,razgovori telefonom ili bilo koje druge situacije gde su izlozenipogledima i procenom drugih ljudi. Prisutni su telesni simptomi kao što su lupanjesrca,kratak dah,znojenje,podrtavanje tela, zatim ubrzan ili usporen govor zamuckivanje, izbegavanje gledanja u očisagovornika, otežan fokus. Osoba se boji da kaže nešto što ne treba, i da se neobruka pred drugima,teži ka perfekcionizmu i u pravo iz tog razloga,ako u neštonije sigurna, ne ispunjava zadatak i odustaje,s toga doživljava kao ličnineuspeh i nesposobnost. Socijalnu anksioznost prati osećaj stida iposramnjenosti.

FOBIJE (F40)

Stanjeiracionalnog straha od određenog objekta ili situacije. Strah i bojaznost ometajusvakodnevnu aktivnost,posao ili odnose,uzrokuju duševni nemir.Osobe koje pateod fobije izbegavaju sitacije ili objekte koji izazivaju nelagodnost ianksioznost. Učestalost agorafobija iznosi 2,7-5,8 %,socijalne fobije 1,2-2,2%,a specifinih fobija 4,5-11,8%.

Ispoljavanja

a)     Agorafobija(grč. Agora-trg)

Predstavljastrah od otvorenih prostora i od gužve,zatvorenih prostora sa mnoštvoljudi,putovanja ili bilo koja druga situacija gde nije mogućasamoizolacija,odnosno beg vlastitoj kući. Manifestuje se klasičnim paničnimnapadom,odnosno nemogućnost samokontrole vlastitih emocija. Osnovna odlika jeizbegavanje mesta ili situacija koji im bude nemir i bojaznost,što utičeznačajno na kvalitet života. Osobe koje pate od agorafobije nose sa sobom čestolekove,amajlijr i insistiraju na pratnji osoba koja im uliva sigurnost.

b)     Socijalna fobija

Anksioznostse javlja zbog iracionalnog straha od drugih ljudi i socijalnih situacija, kaošto su javni nastup,upoznavanje sa osobama suprotnog pola ili sa nepoznatimosobama. Osoba izbegava sve situacije koje mogu dovesti do paničnog napada ianksioznosti, što vodi ka duševnom nemiru i umanjuje potencijal te osobe.

c)     Specifične (izolovane) fobije

Ograničenesu na usko specifične situacije.

Razlikujuse:

1.    Fobije od životinja

2.    Fobije od prirodnihpojava(visina,vremenske nepogode,voda)

3.    Fobije od krvi/injekcija/povreda

4.    Fobije od situacija(prevoznasredstva,liftovi,mostovi,klovnovi)

Najpovoljnijuprognozu ima socijalna fobija,zatim agorafobija sa paničnim poremećajem, apotom specifične fobije.

DIJAGNOSTIKA

Da bi seisključilo postajanje telesne bolesti,lekar opšte prakse bi prvo trebalo dapreporuči da se urade laboratoriske pretage i analize. Ako  je telesni pregled negativan, dijagnozupostavlja psihijatar i psiholog.

Dugotrjanirazgovori i seanse sa psihologom/ psihijatrom, psihološki testovi i upitnici,uvid u negativna osećanja i misli,kao i simptome kako bi se postavila tačnadijagnoza poremećaja.

LEČENJE

PSIHOTERPIJA  

metod izbora za prevencijui redukciju  bilo kog vida anksioznogporemećaja.Izbor psihoterapeuta nije lak zadatak i sasvim je u redu da Vam nekone legne na prvu i da ga promenite i tražite adekvatnu osobu za Vas,najbitnijeje da ne odustajete i budete istrajni u svom cilju,jer je to proces,kao i sveostalo u životu. Psihoterapija je proces u kome otkrivamo lične,bolne i intimnestvari, s toga težimo da se osećamo sigurno,shvaćeno i prihvaćeno.Psihoterapeut treba da pruži podršku i pomogne pacijentu da postane psiholškirezistentan na stres i da bude efikasniji u svakodnevnom životu i u odnosu saljudima. Takođe, kako bismo naučili više o sebi, svojim emocijama i načinuispoljavanja  i uz pomoć određenim alatada se uspostavi kontrola nad emocijama.

FARMAKOTERPIJA (LEKOVI)

Lekovise mogu koristiti za regulisanje i neutralisanje simptoma i osećaja napetosti iteskobe.Najčešće i najefikasnije sprovođenje lečenja anksioznih poremećaja jekombinacija lekova i psihoterpijskih metoda. Istraživanja i praksa pokazali suda najbolje dejstvo imaju antidepresivi iz grupe SSRI(selektivni inhibitori preuzimanjaserotonina), ili triciklični antidepresivi, koji se propisuju u trajanju odšest meseci do godinu dana.

Neželjeniefekti antidepresiva su:

o   Vrtoglavica;

o   Mučnina ;

o   Suvoća usta;

o   Problemi sa spavanjem;

Uključuju se i razni anksiolitici( benzodiazepinisu lekovi koji deluju depresorno na centalni nervni sistem i uklanjaju osećajnapetosti,teskobe i straha, što dovodi do smirenosti, druginaziv-psihosedativi).  

Neželjenadejstva ansiolitika su:

o   Pospanost;

o   Nesigurnost u hodu(ataksija);

o   Utiču na smanjenje budnosti i kordinaciju pokreta( nazivaju setrignoci);

o   Benzodiazepini iako su relativno bezbedni, savetuje se da lečenjetraje što je kraće moguće;

PROMENA ŽIVOTNIH NAVIKA

Kodvelikog broja ljudi prisutan je blaži oblik anksioznosti i promenom životnihnavika moguće je smanjiti nivo stresa i zabrinutosti, i sve dovesti podkontrolu.

1.     Hranite se zdravo

Namirnicebogate triptofanom(mleko,banane,soja,orašasti plodovi,semesusama,piletina),vitaminom B(zeleno povrće, pirinač,jaja,)omega-3-masnim kiselinama(losos,čijasemenke,orašasti plodovi,avokado)  mogupovoljno uticati na organizam i biti odgovarajući stimulanas za poboljšanjeraspoloženja.

2.     San je krucijalan

Spavanjeje fiziološki proces koji je neophodan za život kako bi se suočili sa svakodnevnimstresom, sprečili umor,sačuvali energiju,obnovili um i telo.

3.     Budite fizički aktivni

Osim štoje bitno po fizičko zdravlje, takođe je važno i za mentalno. Povećava nivoraspoloženja, tako što što podstiče lučenje dopamina.

4.     Izbegavajte konzumaciju alkokola i droge

Zloupotrebaalkohola i droga dovodi do oštećenja i fizičkog i mentalnog zdravlja.

Iako utrenutku korišćenja redukuju simptome anksioznosti, na dugoročnom planu,samopojačavaju i intenziviraju simptome.

5.     Smanjite unos kofeina i konzumaciju cigareta

6.     Edukujte se i sprovodite relaksacione tehnike i treninge

Tehnikedisanja,meditacije,joga i čitanje knjig može pomoći u ublžavanju simptoma.

7.     Okružite se sa Vama bitnima ljudima

Podrška i razumavanje porodice,prijatelja i drugih bliskih ljudimože biti najvažnije pri lečenju psihičkih pormećaja.

8.     Suplementacija biljke Ašvanganda

Ašvagandaje biljni suplement koji se vekovima koristi u naturopatskoj medicini. Dobijase od korena indijske biljke Withania somnifera i ima sposobnost da smanjistres i anksioznost,utiče na glukozu,testosteron i snagu.

9.     Aparat LUCHA T8

Lucha T8je aparat koji smanjuje nivo stresa u organizmu i sinhronizuje naše moždane talase sa prirodom i prirodnim frekvencijamazemljine vibracije,jača imuni sistem i uklanja bol.

ZAPAMTITE:

Sve štotrenutno osećaš je ljudsko i prirodno.

Sve sačime se boriš  ineko drugi se bori.

U reduje imati loše dane.

Upornostje najbitnija,zato ne odustaj.

Nisičudan/a, uvrnut/a i ružan/a, deo si prirode, PREPUSTI SE.

Budinežan/a prem sebi.

Imaš pravona sve.

Izvori:

·      Psihoterapija,udžbenik zastudente medicine, urednice Aleksandra Nedić i Olga Živanović;

·      https://psihobata.com/anksioznost/panicni-poremecaj-f41-0/

·      https://www.stetoskop.info/psihologija-danas/anksioznost

·      https://savetovalistemozaik.com/o-opsesivno-kompulzivnom-poremecaju/

·      https://medtim.rs/lecenje-anksioznosti/

‍